Поштовани родитељи,

Дошло је време за крупну промену у животу Вашег детета и Ваше породице: Ваше дете полази у први разред! За многе од Вас полазак детета у школу је стреснији него за дете. Почиње период у коме ћете обострано имати нове обавезе, али је важно да обострано и уживате у новим искуствима.

Друштвени моменат у коме се налазимо ( опасност изазвана новим вирусом ковид 19) чини овај тренутак још посебнијим и додатно компликује полазак у школу Вама, Вашем детету и школи. Здравствена безбедност свих учесника у васпитно-образовном процесу је на првом месту , а ми ћемо заједно, уз сарадњу, разумевање и поштовање прописаних мера заштите, успешно проћи сва искушења.

Ваша деца су уписана у школу, остварили смо почетне контакте и упознавања ; с радошћу их очекујемо за свакодневно дружење и рад. Сви они су похађали обавезан припремни предшколски програм и он је остварио своју сврху- стекли су нека знања, а пре свега су се кроз дружење с вршњацима социјализовали и углавном научили да се уклапају у друштво. Могуће будуће конфликте решаваћемо заједно кроз разговоре с децом, а ви наставите да са својим дететом причате о лепом понашању и односу према другима; учите га да слуша другог док говори и не упада другоме у реч, као и да слободно изражава своја мишљења и осећања.

Као што знате, учитељи су важне фигуре у животу сваког основца и имају велики васпитни утицај на њега. Важно је да са учитељем свог детета остварите однос искрене сарадње и разумевања, јер сте сарадници на истом задатку; увек позитивно говорите о њима пред дететом, а могуће неспоразуме решавајте с учитељем лично.

Следи неколико савета који се односе на пружање ваљане подршке Вашем прваку.

Већи број родитеља има стрепњу у вези радних навика свог детета. Не брините, деца уче од рођења, а до поласка у школу су већ развила неке радне навике.

• Пожељно је да Ваш школарац има своју собу, или бар неки кутак у коме ће држати своје ствари, и то уредно. Вероватно је већ током предшколског припремног програма имало домаће задатке, па је цртало и нешто учило ; важно је да увек учи на истом месту; пожељно је да то буде за својим радним столом, уз добро осветљење и без ометајућих фактора, који ће му одвлачити пажњу: буке с ТВа, разговора других укућана , гомиле за учење непотребних предмета на столу…
• Као што је важна сталност места за учење, важна је и сталност времена за учење; дакле, нек Ваш ђак учи сваког дана на истом месту и у исто време. Тако ће научити да у току дана постоји време и место за учење и рад, па ће , после већег броја понављања, тај контекст погодовати лакшем усмеравању пажње на садржај учења и допринеће жељеном исходу.
• Прихватање правила која уређују наш живот и функционисање јако је важно, како у породици, тако и на улици, у школи, на радном месту… Кад та правила прихватамо као обавезе, понашамо се одговорно ; дете кроз обавезе развија одговорност. Зато, дајте свом детету кућне обавезе и задатке, наравно примерене његовим могућностима , инсистирајте да их извршава. Учите дете да поштује правила, у игри ( и када због њих губи) и животу уопште. Дете треба да научи да прихвата и победу и пораз. Наш заједнички задатак је да дете припремимо за живот у реалном свету, у коме за непоштовање правила следе санкције, а те важне лекције из живота најлакше се уче поступно, од раног детињства и током школовања (школа са својим правилима даје значајан допринос развоју одговорности сваког детета ). Важно је да сарађујемо на том заједничком задатку!
• Многе родитеље брине то како ће њихови малишани „издржати“ на часу, знајући да деца краће од одраслих „везују“ пажњу за садржај. Без бриге, запослени у школи одлично разумеју одлике деце и знају начине како се и пажња вежба и унапређује. И родитељи могу допринети томе , подстичући дете на дуже учешће у активностима које започиње ( цртање, игра пластелином, слагање пузли, дужа шетња…), на завршетак започетог. Развој графомоторике подстичите тако што ћете дете усмеравати да вежба закопчавање дугмића, везивање пертли, слагање „боцкалица“ ,коришћење (наравно дечјих) маказа, рад с бојицама…
• Нека деца пре поласка у школу науче да читају и пишу. Ако су сама за то показала интересовање, а ви изашли у сусрет њиховој потреби, све је у реду. Форсирање и терање деце на то је погрешно и производи код њих отпор ка учењу. Деца ће у школи свакако научити да читају и пишу. Од тога је за сваког будућег првака важнији степен достигнуте самосталности ( да се сами облаче, обувају, хране, одржавају личну хигијену, да прихватају без траума краткотрајно одвајање од родитеља и породице…).
• Важно је да родитељи , колико год су у могућности, свакодневно са децом проводе време активно се бавећи њима, разговарајући о томе како се осећају, шта их брине, а посебно у вези школе у коју полазе; испричајте им своја позитивна искуства из школе, опишите неке догодовштине којима ћете се заједно насмејати, дружите се са дететом. Пружите му подршку за адаптацију на школу; хвалите га за све у чему је успешно, будите стрпљиви кад има тешкоће, помозите му, али не радећи уместо њега! Покажите оптимизам и сарађујте са школом!

Вашу децу и Вас у школи очекујемо с радошћу.

Невенка Поповић, школски психолог